Zadah masovnih grobnica

Decenija od hapšenja Miloševića, godina od srebreničke Deklaracije

Photo: EPA

Iako je protraćena čitava jedna decenija od hapšenja Slobodana Miloševića, srpski establišment ne prestaje da brani svoju očajnu politiku logikom najprimitivnijeg pilićara koji, dok ga privode sa sveže pridavljenom živinom u rukama, ume samo do besvesti da ponavlja: „Ne priznajem ništa! Ne priznajem ništa!”, očekujući da će mu zakon prihvatiti takvo opravdanje i pustiti ga da i dalje zavrće vratove po kraju

Photo: EPA

Sramotna diskusija koja je pratila Deklaraciju o Srebrenici, njeno usvajanje (30. marta 2010), čija se godišnjica, to je posebno indikativno, poklapa s godišnjicom Miloševićevog hapšenja (31. marta 2001), i izbegavanje upotrebe reči genocid u Deklaraciji, jasno su stavili do znanja da najuticajniji ljudi u srpskoj politici žele da kažu da im je navodno iskreno žao zbog počinjenog genocida tako što genocid neće ni pomenuti. Prava istina je, dakle, da im uopšte nije žao.

Naravno, Tadić, Nikolić & sinovi ne bi mogli da se ophode tako osiono i s potpunim odsustvom empatije prema žrtvama, da se na sve četiri ne oslanjaju na opštenarodnu etnocentričnu samouverenost i infantilno verovanje u duhovnu i fizičku nadmoć oličenu umobolnom sintagmom „nebeski narod”, kojom se drsko pretilo ne samo balkanskim komšijama već i svetskim moćnicima.

Ta opsednutost nezemaljskim i vanvremenskim podlo je iskoristila zatiranje Srba u Jasenovcu kao poziv za sravnjivanje računa. Krvna osveta postala je zvanična državna politika Srbije. Morbidno prebrojavanje maljem ubijanih i „srbosjekom“ preklanih ljudi u Jasenovcu, ponajviše Srba, i frljanje brojem žrtava, podsticalo je obavezu  kontranapada čiji je cilj bio izjednačenje „rezultata” ili, što da ne, gol pobede u poslednjim minutima „utakmice”. Srećom po duhovno zdravlje ionako sluđenog srpskog naroda, do realizacije tog paklenog plana nije došlo, ali su najluđi među nama svoju frustraciju zbog nemoći da se do kraja osvete morali da naplate u Srebrenici.

Ipak, Srbija će pre priznati nezavisnost Kosova nego užasnu istinu da su Srebreničani kasapljeni samo zato što su bili muslimani i da je nazivanje genocida zločinom, najblaže rečeno, tepanje. Ali, nisu Srbi osim sveta, nekakav demonski narod neosetljiv na ljudsku patnju. Takvo mišljenje postavlja „mislioca” na jedino primereno mesto, na smetlište ljudskosti, među fašiste, naciste, šoviniste i rasiste. Problem je u tome što većina građana Srbije ne uviđa u potpunosti užas Srebrenice jer im se čini nezamislivo da ljudi koji su deo njihovog nacionalnog bića uopšte mogu da počine takve zločine. Osim već pomenutog mita o nacionalnoj predodređenosti za velika dela civilizacijskih razmera ovaploćenog u poskočici: „Pa i Bog je Srbin bio kad je stvar’o svet!”, građanima Srbije je nemogućnost činjenja zla drugima otvoreno sugerisana i raznim drugim brljotinama i marifetlucima među kojima posebno sramotno mesto zauzima krivična prijava na osnovu koje je Slobodan Milošević pre deset godina uhapšen.

Photo: EPA

Umesto da se javno ograde upravo od srebreničkog genocida i ostalih zločina uz poruku da u novoj i mladoj srpskoj demokratiji nema mesta za zločince, prvenstveno zato što su zločinci a zatim i zbog toga što svetu predstavljaju Srbe kao monstrume, zbunjeni opozicionari koji su nakon 5. oktobra došli na vlast bili su do te mere prestravljeni Miloševićevom harizmom da su ga optužili zbog prekršaja koji su trivijalni u odnosu na gomile leševa koje je ostavio iza sebe. Javljaju se glasovi da je za sve zapravo kriv Vojislav Koštunica, ali on će već dobiti priliku da kaže šta zna.

Tako je nastala krivična prijava u kojoj se pominju zloupotreba službenog položaja, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, pribavljanje imovinske i druge koristi, narušavanje i raspad platnog sistema zemlje i novci, novci, novci… Nigde ni jedne jedine ljudske žrtve. Nedostatak odgovarajućih zakona ili sudova možda i jeste bio prepreka, ali je Milošević bez problema mogao da bude optužen za podstrekivanje na ubistvo, makar jednog Bošnjaka ili makar jednog Hrvata ili makar jednog Albanca. Da je neko ko ne zna ništa o Miloševićevom krvavom piru čitao krivičnu prijavu, pomislio bi da nikakvih ratova nije ni bilo.

Photo: EPA

Apsurdno je i miloševićevski cinično da je Milošević sam opomenuo novouspostavljenu i krajnje trapavu vlast da je sve što je radio, radio iz najmračnijih pobuda. Preko svog advokata Tome File on je podneo žalbu u kojoj je tvrdio da je pokradene novce koristio da bi nabavljao oružje i da bi uputio pomoć Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, ali da to nije moglo da se prikaže u budžetu jer je čitavo zamešateljstvo, dakle agresija na susedne zemlje, predstavljalo državnu tajnu. Milošević je u tim trenucima više nego ikada verovao da njegovi verolomni podanici ne pamte duže od 24 sata. Ispostavilo se s punim pravom, jer nije bilo nikog da ga pita o kakvoj to državnoj tajni bulazni pored tolikih zločina i pogibija srpskih vojnika i paravojnika u ratovima u kojima Srbija navodno nije učestvovala.

Komotnije nam je bilo da se ufuramo u ulogu žrtve i tešimo sebe da nas je urnisao običan kriminalac nego da priznamo da su neki od nas oberučke pomogli Miloševiću da postane masovni ubica svetskih razmera. Zahvaljujući propuštenoj prilici da bitangi kažemo da je bitanga, a kasnije i propuštenoj prilici da kažemo da nam je iskreno žao što, dok smo mogli, nismo rekli bitangi da je bitanga, mi i dalje živimo u smradu masovnih grobnica ostalih iza balkanskog kasapina.

Uprkos raširenom verovanju da smo toliko posebni i važni da se pola sveta namerilo na Srbiju, glave su nam, kao i Lenjinovim sledbenicima, došli mangupi iz naših redova. Samo što za boljševike i nije tolika šteta.

Lektura: Štrikla



About these ads
This entry was posted in Culture, Life, Politics and tagged , , , , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s