ŠIRA SRBIJA, ZAŠTO DA NE?

Šira Srbija, zašto da ne: Srpski kolač

Izdanje dnevnog lista “Politika” od 13. avgusta 1992. godine

ŠIRA SRBIJA, ZAŠTO DA NE? (London, 12. avgusta)

Retki su britanski pisci i građani čija javna pobuna protiv srbomrzaca uspeva da, ovih dana, probije blokadu “liberalnih” ili “nezavisnih” glasila, kako sebe reklamiraju ngleski protagonisti antisrpske pristrasnosti “Gardijan” i “Independent”. U trenutku najvećeg spoljnog pritiska da se u komadanju Jugoslavije – početkom na zahtev Nemačke – samo Srbi odreknu prava na nacionalno samoopredeljenje, vredno je znati da ima Britanaca koji vide nepravdu.

“Verovati kako su samo Srbi krivi za etničko nasilje u Bosni nije logično”, kaže jedan od “Gardijanovih” čitalaca (Endrju Kots Ipsvič) pre nekoliko dana: “Upadljivo je kako je izveštajima o srpskim ‘koncentracionim logorima’ dat toliki publicitet, a da se njihovi muslimanski i hrvatski ekvivalenti jedva i pominju. Niti se pominje činjenica da je Hrvatska efektivno zauzela veliki prostor zemlje o kojoj se naširoko publikuje. Sve se svodi na demonizaciju jednog naroda – Srba od strana snaga namerenih da ih slome.” Čitalac, onda, primećuje:

“Neverovatan je savez koji iskrsava: hrišćanski pacifisti koji su protiv svih ratova osim onog protiv Srba – muslimanski anti-imperijalisti, koji su protiv svih imperijalističkih intervencija izuzev protiv hrišćanske Srbije – i vernici u prava svih nacionalnosti, osim onih srpskih. Svi su se ujedinili protiv ‘srpskog čudovišta’, uz poletnu potporu onih političara koji favorizuju ‘Europe des Patries’ bez Srbije – od Dejvida Ovena i Pedi Ešdauna do ledi Tačer.”

Zaključuje ovaj Britanac ovako: “Shvatljivo je da katolici, protestanti, muslimani i profesionalni komunisti moraju negovati ideju kako bi ubijanje velikog broja socijalističkih Srba moglo da reši problem… Ako je ‘Gardijan’ ozbiljno zainteresovan za okončanje sukoba u bivšoj Jugoslaviji, zašto je podržao priznavanje etnički ekskluzivnih država kakve su Hrvatska i Slovenija? Ako ‘Gardijan’ želi da se prolivanje krvi okonča, zašto puni stranice antisrpskom propagandom? Za nekoliko meseci pomagači frakcije ‘Bombardujte Srbiju’ osećaće se krivim.”

Pokazalo se, međutim, da ni svi “Gardijanovi” pisci ne slede antisrpsko raspoloženje koje podstiče uređivačka linija ovog lista. Jer komentator Edvard Pirs ovako, jutros, tumači ono što se Britancima prikazuje i govori:

“Slike su stravične i dela iza njih užasna. Ali, vojne intervencije ne bi smelo da bude. Ako je reč o okrutnosti pojedinačnih postupaka ili stepenu pojedinačnog ljudskog ispaštanja, te slike ne lažu. Ali u njima nema odgovora na suštinska pitanja: koliko? po čijim nalozima? i da li je to organizovano?”

Najbolji je, kaže Pirs, odgovor koji je čuo od “Gardijanovog” dopisnika na radiju: “On je opisao glad i patnju u dva izuzetno rđava logora, a onda je odjednom pomenuo kako je obišao ceo niz takvih mesta od kojih je najveći deo uređen po standardima i prihvatljiv. ‘Ideja da ima 50 užasnih Aušvica je, drugim rečima, apsolutna besmislica’ (citirao je komentator dopisnika). Logori se razlikuju zavisno od toga koja je grupa lokalnih dobrovoljaca za njih nadležna ali, i to je prilično ključno, standard svih logora pod upravom srpske armije bio je dobar. Velamijev izveštaj sadrži sve razloge da se ne interveniše vojnički.”

Pošto se pita kako objasniti ljude koji ne žele da zagledaju nu istoriju jer misle da sve počinje od danas, pisac objašnjava jedno etničko poreklo Srba, Hrvata i Muslimana, podeljenih verom i događajima. On kaže: “Bosna je prema tome čisto geografski izraz. Ako postoji mnogoverska Jugoslavija, postoji i mnogoverska Bosna; u suprotnom, ne. Ona ima staru i složenu istoriju i svako ko želi da razume mesto morao bi da pročita divne romane i priče Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade… ‘Prokleta avlija’ i ‘Na Drini ćuprija’, preporučljivi su naročito Margaret Tačer i Dejvidu Ovenu. U njegovom radu (Andrićevom) okrutne stvari slede sa svih strana a tragedija u ‘Na Drini ćuprija’ se vekovima ciklično vraća na isto mesto, od prvih dana Turaka do 1914.”

U dužoj eksponaži prošlosti, Pirs objašnjava kako su Muslimani Bosne ostali uhvaćeni u tesnacu zbivanja između Srba, Turaka i Austrije. Podseća zatim na “protonacističku državu velike Hrvatske, efektivno cele Hrvatske i cele Bosne i Hercegovine”, pa kaže da se ta hrvatska država tako latila “duhovnog čišćenja Srba da Omarska prema njemu liči na letnjikovac Agate Kristi u kojem je ubistvo”. “Fotografije preklanih grla i telesa u reci bile bi masivan prizor. Sistematski, endemičan masakr Srba blagosiljala je crkva. Istražena je, procenjeno je, petina svih Srba u Hrvatskoj. Ne možete govoriti o tome što se zove Bosna ako ne držite u svesti da se taj veliki uspaljeni i zastrašujući zločin dogodio u velikoj Hrvatskoj, s Bosnom kao delom njene teritorije. Kada Srbi vide ‘Bosnu’, stvaranu uz zvaničnu Hrvatsku, oni to vide kao zamku Hrvatske i Nemačke/Austrije iza nje. A srpsko iskustvo s tim nije dobro.”

Pošto podseća da su ljudski gubici Srba od 1941. do 1945. bili proporcionalno manji jedino u odnosu na jevrejske, Edvard Pirs zaključuje: “Jedna proširena Srbija je perfektno racionalna stvar, kao što je i pošteno podeljeno Sarajevo (delimično, prim. dop.) bez Muslimana. I jedno i drugo trebalo je da ima zapadnu potporu od samog početka. Ovako iza zavere gnušanja, ne rizikujemo da samo budemo uvučeni u izbornu strategiju kukavičkog američkog predsednika već i u bacanje bombi da se održi efektivni status kvo 1941.”

Kampanja mržnje protiv srpskog naroda ima izvanrednu organizaciju, ali i neke ograničenosti. Tu i tamo, odrđeni dosad neregistrovani tonovi nagoveštavaju pukotine u bloku pritiska.

Konzervativni “Dejli telegraf” sve češće, na primer, objavljuje pojedinosti o tihom delanju hrvatskih vlasti hrvatskih vlasti koje neometano ostvaruju sopstveno “etničko čišćenje” – Srba. Retko kome u medijima smeta što je Tuđman već otcepio trećinu Bosne i Hercegovine, ali britanski establišment pomno registruje novonastalo stanje – s nelagodnošću prati postupke Nemačke.

Sadašnji trenutak je kritični trenutak, ali alijansa koja se formira ne žuri u stroj. Sa velikim uvažavanjem govori o mogućim sopstvenim gubicima i čini se da iznova ceni oportunosti za intervenciju. (Petar Popović)

Advertisements
This entry was posted in Life, Politics and tagged , , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s