Miroslava Milenović: U svetu je angažuju da obučava policiju i sudije, u Srbiji je tuku

Milenović: Nisam osoba koju nasilje može da zaplaši
Branka Trivić

“Ja nisam osoba koja može činom nasilja da se zaplaši… Da li ću prestati da radim u Savetu za borbu protiv korupcije? Neću… Ako su imali za cilj da prestanem da radim – taj cilj svakako nisu postigli. “ Ovo u intervjuu za RSE kaže Miroslava Milenović, Vladina savetnica za borbu protiv korupcije, koja je nedavno bila fizički napadnuta u haustoru zgrade u kojoj stanuje. Ona govori o izveštaju Saveta u kojem ćemo saznati više o ogromnom novcu iz džepova građana Srbije, koji se preko marketinških usluga i oglašavanja plasira u medije. U periodu od 2011. do 2014. godine ta suma je u ubogo siromašnoj zemlji Srbiji dostigla čak 800 miliona evra. Srpski mediji, tržišno neodrživi, bivaju ekonomski ucenjeni od vlasti, pa tako od njenih kontrolora postaju od nje kontrolisani. Ova vlada je, konstatuje naša sagovornica, štedljivija od prethodne, ali ne i javna preduzeća. A o njihovom bahatom arčenju novca građana valjda najbalkanskije svedoči podatak da je javno preduzeće „Srbijašume“ zavuklo ruke u džepove građana i plaćalo karte za koncert Ane Bekute.

RSE: Imate li neku informaciju iz policije – dokle se došlo sa istragom posle fizičkog napada na vas?

Milenović: Ne, za sada nemam nikakvu informaciju. U sredu sam ponovo davala izjavu, odnosno, određene dopune, koje su interesovale tužioca koji postupa, ali ne, ne znam dokle se stiglo.

RSE: Pre nekoliko dana na TV Pink, glavni urednik „Informera“ Dragan Vučićević imao je kao gosta ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. On sve vreme pričao da napad niste prijavili i da ste odbili saradnju sa policijom. Tako ste još jednom pretvoreni u žrtvu. Više je govorio o tome da napad niste prijavili policiji nego o samom napadu na vas. Pritom, nijednog trenutka nije pomenuo da ste još početkom septembra tužiocu za organizovani kriminal prijavili da vas neko prati. Od tada, međutim, kako sami kažete – ‘ni pisma ni razglednice’.

Milenović: Da, apsolutno tačno. Pa dobro, ministar policije je političar, ja to razumem kao iznošenje stava njegove političke partije i onoga što oni zastupaju, a ne kao čoveka profesionalca iz policije jer on to, zapravo, nije. On je političar, tako da je pitanje da li je on uopšte u toku da sam ja 4. septembra prijavila da sam praćena, da sam sa kriminalističkim inspektorom obišla sva mesta na kojima sam primetila da me određene osobe prate, da sam dala imena ljudi koji su tada bili sa mnom, da smo zajedno popisali kamere koje bi mogle da snime te ljude, da sam dala opise tih ‘pratilaca’, kako su bili obučeni, kuda smo se kretali itd. Proveli smo više sati u tom razgovoru. Interesantno je da ni posle toga policija nije komunicirala sa mnom. Obratila sam se specijalnom tužiocu, a posle toga sam bila odvedena u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i Upravu kriminalističke policije Beograd, pre svega zato što sam dugogodišnju saradnju imala sa njima – kao forenzični računovođa, a i kao osoba koja je stvarno jedan veliki deo sebe, ugradila u srpsku policiju i Tužilaštvo, učeći ih o značaju finansijskih istraga. Zbog svega toga mogli su makar da me nazovu i da mi kažu: ‘Vidi, Miro, sve će da bude u redu’. Međutim, tog poziva nije bilo, nije bilo ničega, nismo pregledali skupa snimke kamera, prosto, nije bilo ‘ni pisma ni razglednice’, sve do momenta dok se nisu pojavili na vratima moga sina, što sam stvarno shvatila kao pretnju.

RSE: To bi zaista svakom normalnom čoveku i izgledalo kao pretnja.

“Politika” je plasirala zamenu teza da sam se ja u tome osetila povređenom i zato pokazala želju za nesaradnjom sa policijom, što uopšte nije tačno.

Milenović: Da, ali je s tim u vezi opet plasirana zamena teza, preko ‘Politike’, da je bezbednosna procena ljudi jedan neprijatan postupak i proces, da sam se ja u tome našla, osetila povređenom i zato pokazala želju za nesaradnjom sa policijom, što uopšte nije tačno.

RSE: Prate vas, onda fizički napadnu, a kao da to nije bilo dovoljno, još od vas naprave gotovo ‘razmaženo derište’. Ako oni kažu ‘bezbednosna procena je neprijatna, ali je deo toga i da pošaljemo policiju na vrata vašeg sina, da ga pitamo ‘da li se mama plaši, da li mama misli da je ugrožena’, zašto o tome da ste praćeni nisu pitali i vaše prijatelje i saradnike koji su to primetili, videli kad su bili u društvu sa vama te osobe koje vas prate?

Milenović: Naravno. Bezbednosna procena, naravno, obuhvata sve meni bliske osobe, kako u privatnom tako i u poslovnom životu, pri čemu u moj poslovni krug spadaju i tužioci i policija, Savet za borbu protiv korupcije, Agencija za borbu protiv korupcije, novinarska udruženja – ali, nikada niko od njih nije bio pozvan da bilo šta o tome kaže. Zato se čovek pita da li je priča o tome da sam odreagovala burno na bezbednosnu procenu, neznanje, propust ili namera. O čemu god da se radi, očigledno je da određene stvari nisu odrađene na način na koji je trebalo da budu odrađene.

Miroslava MilenovićMiroslava Milenović

Samo da spomenem da sam se 27. oktobra, posle mesec i po dana nakon što sam prijavila da me prate, srela ponovo sa specijalnim tužiocem na jednoj svečanosti divnim povodom – tada su dodeljivani sertifikati za deset mladih policajaca u našoj policiji, koji su sertifikovani u Sjedinjenim Američkim Državama; to su naši budući finansijski forenzičari, ja sam im bila mentor skoro dve godine i jako sam ponosna što je srpska policija dobila te mlade sertifikovane stručnjake, a dobila ih je pre svega zahvaljujući ambasadi Norveške i OEBS-u. Tom prigodom sam, dakle, pričala sa specijalnim tužiocem i skrenula mu pažnju na to da nisam imala tretman kakav ozbiljnost situacije nalaže. Oboje smo se bili dogovorili o nekim konkretnim merama jer je i on bio zabrinut. I naravno, onda se desilo da sam otputovala u Brisel na ‘Speak Up’ konferenciju o slobodi medija, a zatim poslom u Kirgistan i Egipat. Dan nakon što sam se vratila dogodio se taj fizički napad na mene.

RSE: Dakle, ništa se nije desilo, ni specijalni tužilac, da li nije imao kapacitet ili šta već, nije uspeo da se izbori da dobijete neko obezbeđenje nakon što ste prijavili da Vas prate.

Milenović: Pa, tu je ta procedura malo drugačija, a i zna se u čijoj je ingerenciji obezbeđenje. Ovde se samo postavlja pitanje ko je me je i zbog čega pratio. A praćena sam bila tako da mi se pokaže da sam praćena. Naravno da sam to doživela pretnju.

RSE: Oni su hteli da vi vidite da vas prate?

Milenović: Da, to je bilo više nego očigledno, kako meni tako i ljudima sa kojima sam izlazila na kafu, na piće. Moram, međutim, da kažem da sam bila svesna toga da time što sam prijavila da sam praćena nisam rešila svoj problem. Pričala sam sa bliskim prijateljima šta je to što bih mogla da uradim za sebe. Jedan od saveta je bio da počnem više da radim po inostranstvu nego ovde, što sam u proteklih nekoliko meseci i činila. Drugi savet je bio da izađem s tim u javnost. Ja sam dugo razmišljala na koji način, gde, i ko bi to mogao da objavi, upravo zbog toga što mediji u Srbiji nerado objavljuju stavove i nalaze Saveta za borbu protiv korupcije, pa sam očekivala da će i o ovome teško govoriti.

RSE: Kad ste pomenuli da ste radili u inostranstvu veći deo ove godine, neka naši čitaoci i slušaoci znaju i to da vas je angažovala Kancelarija UN-a za borbu protiv narkotika i organizovanog kriminala, takođe britanska konsultantska kuća AML, koja radi za nacionalnu britansku agenciju za borbu protiv kriminala i pranja novca. U okviru ovih poslova i angažmana vi ste obučavali policiju, sudije, tužioce za efikasno sprovođenje finansijskih istraga, finansijske forenzike, o sprečavanju pranja novca. Takvog stručnjaka svet uvažava i angažuje, a u Srbiji ga prate i tuku?! Da čovek u zemlju propadne od srama! Gde ste do sada sve radili?

Milenović: Ove godine sam bila u Maroku, u Palestini, u Egiptu, u Ukrajini, Kirgistanu, Saudijskoj Arabiji.

RSE: Usko ćete objaviti izveštaj o trošenju javnog novca u medijima za oglašavanje i marketing. U odnosu na izveštaj Verice Barać iz septembra 2011. godine o kontroli medija preko oglašavanja, kako nakon toga tu praksu opisuje vaš izveštaj? Je li se išta promenilo?

Milenović: U Veričinom izveštaju dva problema bila su apostrofirana –netransparentna vlasnička struktura, o kojoj smo i mi pisali u izveštaju iz februara ove godine, a tada smo pričali i o netransparentnom finansiranju, ali više s akcentom na neka poreska davanja, privatizaciju koja sledi, cenzuru, autocenzuru, tabloidizaciju itd., delom i kroz dijalog o budžetskom projektnom finansiranju, itd.Tada, međutim, nismo stigli da obradimo deo troškova koje čine reklamiranje, propaganda i marketing, što će biti prezentirano u izveštaju koji će, nadam se, u narednih nekoliko nedelja biti dostupan javnosti. A na pitanje da li se od Veričinog izveštaja do sada išta promenilo odgovor je: sve je isto, nema bitnih pomaka, nema razlika, promenili su se ili presvukli samo igrači.

RSE: Ali, ono što rade medijima, mehanizmi kojima to rade isti su.I dalje imamo netransparentnost vlasničke strukture medija. I dalje su velika davanja javnog novca u svrhu reklamiranja i marketinga. Ima li tu nekakvih razlika u odnosu na prošlu vlast?

Milenović: Ovaj izveštaj je mnogo sveobuhvatniji od onog koji je do sada rađen i posmatra period od 2011. do 2014. godine.

RSE: Znači, godinu i po vlasti ‘demokrata’ i dve i po godine ‘naprednjaka’.
Miroslava MilenkovićMiroslava Milenković

Milenović: Ne možemo ni tako da kažemo, zato što izveštaj posmatra i organe AP Vojvodine, gdje su i dalje na vlasti ‘demokrate’. Mi se nismo bavili time jer je nama apsolutno svejedno ko je premijer i ko sedi u vladi. Da pomenem u ovom kontekstu da ignorisanje izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije nije izum ove vlade, to je proizvod svih vlada do sada. Izveštaj smo bazirali na uzorku u koji su ušli budžetski korisnici, ali i oni koji bi po svojoj prirodi trebalo da pune budžet. Tu smo, dakle, govorili o javnom novcu, novcu građana Srbije. Posmatrali smo, na primer, troškove koje su imali Kancelarija predsednika Republike, Parlamenta, Vlade Republike Srbije, sva ministarstva, fondovi penzionog osiguranja i zdravstvenog osiguranja, Agencija za privatizaciju, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, najrazličitije druge agencije, javna preduzeća, preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom, lokalne samouprave, javna preduzeća na nivou lokalne samouprave, pa onda i organi AP Vojvodine. Na više od 124 adrese poslati su zahtevi za podatke, a obuhvaćene su sve usluge – od usluga oglašavanja, preko usluga štampanja, pres-klipinga, video produkcija, sponzorstava, donacija – dakle, najširi spektar marketinga i propagande; tražili smo koliko je novca odvojeno za te svhe i tražili smo ugovore o tome.

RSE: Da ponovimo, nije na odmet: ogromna je suma novca: 800 miliona evra od 2011. do 2014. javnog novca otišlo je medijima za reklame i oglašavanje.

Milenović: To je naša projekcija na osnovu uzorka, a uzorak je bio negde oko 60 miliona evra. Greška može biti jako mala, s obzirom da nisu ušli veliki igrači, kao što su ‘Srbijagas’ i ‘Telekom’. Od njih nismo dobili podatke, još uvek.

RSE: Žalili ste se povereniku za informacije od javnog značaja, ali, nije pomoglo.

Mi smo se ove godine žalili povereniku više od 50 puta. Najuporniji su ‘Srbijagas’ i ‘Telekom’, koji će i ovoga puta, očigledno, platiti kazne, kao u prethodnih više od deset puta.

Milenović: Ne, nije. Mi smo se ove godine žalili povereniku više od 50 puta. Najuporniji su ‘Srbijagas’ i ‘Telekom’, koji će i ovoga puta, očigledno, platiti kazne, kao u prethodnih više od deset puta. Da samo napomenem da se radi o ukupno izrečenim kaznama i za jedno i za drugo preduzeće u višemilionskim iznosima, a treba stalno podsećati da ta preduzeća kazne plaćaju od našeg novca, novca građana Srbije.

RSE: Zašto bi ona i davala te podatke. Pa, ne plaća direktor iz svog džepa tu kaznu?

Milenović: Naravno, ali to su, ipak, javna preduzeća. Savet za borbu protiv korupcije uputio je Vladi saopštenje u kojem preporučujemo da smeni organe upravljanja u ova dva preduzeća jer je nedopustivo da na takav način dva velika javna preduzeća netransparentno posluju. Vlada to nije učinila i za nju je pitanje zašto to nije učinila. Jedno preduzeće – ‘Srbijagas’ pod direktnim je uticajem manje političke partije u vlasti, a drugo – ‘Telekom’ pod uplivom stožerne partije u vladajućoj koaliciji. Ono što je prilično bahato jeste da se novcem građanki i građana Srbije raspolaže kao da je to ničiji novac.

RSE: Pa se tako plaća, recimo, i koncert Ane Bekute, karte za njen koncert. Recite nam koje javno preduzeće je našim novcem kupovalo karte za koncert te estradne zvezde i ko je to dozvolio?

Milenović: To su ‘Srbijašume’. Ko je to dozvolio pitanje je za osnivača, a osnivač je država. To su pitanja za državu, zato što netransparentno poslovanje dovodi do toga da se kada se upravlja državnim novcem, to doživljava kao ničiji novac i onda svako ko je na čelu određene prćije to posmatra kao svoj novac.

RSE: U okviru tog izveštaja o uslugama reklamiranja i marketinga u medijima ima nekoliko stvari na koje ste ukazali. Jedna je i to da se novac građana Srbije dodeljivao jednom privatnom mediju čiji vlasnik duguje ili je dugovao milione evra za porez.

Milenović: Reč je o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, koja je televiziji Pink donirala sredstva kao podsticaj za finansiranje izvoza. I pitanje je, stvarno, o čemu se tu tačno radi. Ja ne mogu da tvrdim, ali vreme kada je to dato navodi na pomisao da je tu reč o izmirivanju nekih poreskih obaveza vlasnika TV Pink. S tim u vezi, u izveštaju iz februara 2015. imali smo jako mnogo problema da utvrdimo koje je stanje poreskog duga te televizije.

RSE: Zar nije u jednoj demokratskoj zemlji normalno da Vladino telo dobije takav podatak od Poreske uprave?

Milenović: Jeste to, naravno, normalno u demokratskoj zemji. Mi smo registrovali da TV Pink ne otplaćuje na vreme svoje rate za reprogram i da se one obustavljaju prinudnom naplatom. Zakon je vrlo jasan i kaže da, čim rate iz reprogramiranog duga počnu da se obustavljaju prinudnom naplatom, ugovor o reprogramiranju se poništava i na naplatu dospeva ceo dug. Postavlja se pitanje zašto ceo dug nije dospeo na naplatu u slučaju vlasnika TV Pink, ali to je očigledno tek puko retoričko pitanje pošto je vrlo jasno zbog čega se to nije desilo. Kada smo mi krenuli tu da čačkamo i kada je bilo jasno da mnogo pitamo i da mnogo sabiramo i oduzimamo, u tom momentu, sa diskrecionim pravom koje ima i koje mu zakon daje, ministar finansija je potpisao novi reprogram sa televizijom Pink. Mi smo tada smatrali, i to smo dali kao jednu od preporuka u izveštaju, da je nedopustivo i da je neverovatno da ministar finansija ima takvo diskreciono pravo i da ga koristi na takav način, naročito kada se uzme koliko je vladajuća politička elita zastupljena u minutaži na toj televiziji.

RSE: Na vašu tvrdnju da su gotovo svi mediji korisnici javnog novca, odgovorio je generalni direktor i glavni urednik ‘Večernjih novosti’ Ratko Mitrović, koji kaže da od maja 2013. iz budžeta ‘Večernje novosti’ nisu dobile niti jedan dinar, evro, dolar, franak, rublju, lev ili kunu.

Milenović: Pa za te valute ne znam, ali za srpski dinar znam da su dobili, tako da ne bih s njim na taj način da polemišem. Problem je što se izgleda ne razume o kom novcu pričamo, pa bi bilo dobro da pojasnim. Mi smo pratili tokove javnog novca, novca, dakle, građana i građanki Srbije. Neki put taj novac dođe iz budžeta, ako vam plaća neko ministarstvo, a neki put vam dođe od javnog preduzeća; a kada dođe od javnog preduzeća, ne mora da prođe kroz Trezor Republike Srbije, nego preko računa poslovne banke, ali svejedno – opet se radi o javnom novcu. Da to javno preduzeće nije platilo tu uslugu, taj novac bi otišao možda kao dobit u budžet Republike Srbije. Posmatrali smo, dakle, javni novac u širem aspektu. Ali, i u užem aspektu gledano, ‘Večernje novosti’ su dobijale javni novac. Ja razumem da i ‘PolitikaNovine i Magazini’, i ‘Večernje novosti’ i mnogi drugi prosto misle da to nije fer jer se radi o komercijalnoj usluzi. Mi ne polemišemo je li ona komercijalna ili nije; mi ovde pričamo o tome da na uređivačku politiku može imati uticaja količina novca koja dolazi iz javnih sredstava, bilo da ona dolaze iz budžeta, bilo od javnih preduzeća. Na taj način, dakle, medij se može kontrolisati. Ako je u jednoj zemlji, poput ove, ekonomija slaba, ako ne postoji razvijena konkurentnost privatnog sektora, ako privreda teško generiše neka nova sredstva, jasno je onda da svež novac dolazi iz budžeta i da jako mnogo znači kada se neka institucija oglašava kod vas. A da li ćete onda voditi računa da tu instituciju ne uvredite pa da onda od vas ode – pa to je pitanje za glavne i odgovorne urednike. Ja mogu da izrazim samo mišljenje da su oni u problemu onoliko koliki su procentualno u odnosu na njihove ukupne prihode ti iznosi koji stižu iz budžeta i od javnih preduzeća. A “Večernje novosti” su od 2011. do 2014. dobile više od 200 miliona srpskih dinara. Za ove druge valute ne znam.

RSE: To bi bilo oko dva miliona evra.

Milenović: ‘Novosti’ su dobijale i neke kredite od Beogradske poslovne škole. Znam isto tako da je taj list dobijao i milionske ugovore sa Skupštinom Grada, sa Ministarstvom energetike itd. I to nije ništa loše, mi ne pričamo o kriminalnim parama, o parama od narkotika ili trgovine belim robljem; mi govorimo o javnim sredstvima i pokazujemo na koji način bilo koja vladajuća politička elita može u šakama držati medije u jednoj zemlji u kojoj ekonomija grca i u kojoj privatni sektor nije predominantan.

RSE: Tako vrlo lako mediji dolaze u situaciju da zbog tog ucenjivačkog kapaciteta vlasti, budu od nje kontrolisani umesto da oni budu kontrolori vlasti. Dakle, imamo jednu potpunu inverziju i perverziju jer tamo gde mediji nisu kontrolor vlasti demokratije i nema.

Milenović: Pitanje je da li vladajuća i ekonomska i politička elita voli svoj ucenjivački kapacitet prema medijima; da li ga voli ili ga se gnuša. Znate, vi možete da imate diskreciono pravo, ali i da se gnušate diskrecionog prava; možete da imate diskreciono pravo i da ga obožavate. U jednoj zemlji koja je razorena i u kojoj korupcija cveta, meni se kosa diže od diskrecionog prava, bilo kog. A to da li su svi mediji jednaki – jasno je da nisu jednaki. Da li su mediji slobodni da pišu šta žele i šta hoće – to je pitanje za novinare i urednike, to nije pitanje za mene. Savet za borbu protiv korupcije može samo da ukaže na fenomene, ali ne može da osvaja slobode.

RSE: Očigledno je da je taj fizički nasrtaj na vas bio pokušaj zastrašivanja. To ste sami rekli, s obzirom na to da fizički napad na vas nije bio tako brutalan kao u slučaju našeg kolege i vašeg saradnika Ivana Ninića.

To jeste bio pokušaj zastrašivanja, ali mislim da oni koji su me imali u fokusu nisu dobro uradili moj profil ličnosti.

Milenović: Da, to jeste bila opomena, odnosno, pokušaj zastrašivanja, ali mislim da oni koji su me imali u fokusu nisu dobro uradili moj profil ličnosti. Ja na ovo reagujem tako što već planiram neke nove projekte i neka nova istraživanja. Nisam osoba koja može činom nasilja da se zaplaši, naročito ne ovakvim činom. Ja sam izjavila da sam srećna, jako srećna, prošla sam fenomenalno – oni su mene samo jedanput udarili, ja sam, dakle, dobila tek malu opomenu. Kada su Ivana Ninića pretukli, zverski ga pretukli, to je bila jača opomena. Ali, kao što rekoh, profil im je bio pogrešan. Da li ću prestati da radim u Savetu za borbu protiv korupcije? Neću! Da li ću prestati da se bavim onim što volim, a to je forenzično računovodstvo? Neću! Ako su imali za cilj da ovo prestanem da radim – taj cilj svakako nisu postigli.

Source: Miroslava Milenović: U svetu je angažuju da obučava policiju i sudije, u Srbiji je tuku

This entry was posted in Politics. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s